Пораст генеративних АИ алата — од ChatGPT-а до Gemini-ja, Perplexity-ja и специjализованих редакцијских платформи — фундаментално је промиjенио брзину и обим производње садржаја у свjетским медијима. У Западном Балкану, тај процес напредује знатно спорије, но са специфичним ризицима везаним за недостатак инфраструктуре за верификацију.

Методологија истраживања

Истраживање је спроведено у периоду јануар–мaj 2025. године у оквиру Remark пројекта мониторинга медијских капацитета. Анкетирано je 54 редакцијских менаџера из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Сjеверне Македониjе и Црне Горе. Поред анкете, проведено је 18 полуструктурисаних интервjуа са главним уредницима и уредницима за дигиталне платформе.

Упитник je обухватао 47 питања организованих у пет тематских целина: организациони капацитети, употреба АИ алата, постојање интерних протокола, обука запослених и ставови о ризицима.

"Немамо ни вријеме ни буџет за системско факт-чекинг АИ садржаја. Новинари углавном користе здрав разум — а то није процедура."
— Уредник онлajн медија, Подгорица (анонимно)

Кључни налаз: системски дефицит протокола

Главни налаз истраживања показује да само 33% испитаних редакција има писмени, формализовани протокол за провjеру садржаја генерисаног или обрађеног путем АИ алата. У преосталих 67%, верификација зависи искључиво од дискреције индивидуалних новинара или не постоји систематично.

Посебно је забрињавајућа ситуација у локалним медијима: међу редакцијама са мање од 10 запослених, само 11% disposita неки облик документованог приступа, наспрам 61% међу великим редакцијама са 30 и више запослених.

Примjери добре праксе: Случај Faktograf.hr

Hrvatska організациja Faktograf.hr развила je вишестепени процес верификације специфично адаптиран за АИ-генерисани садржај. Он обухвата: провjеру провенијенције (да ли је текст потпуно или дјелимично генерисан АИ алатом), семантичку анализу за детекцију halucinacija, укрштање са верификованим изворима и јасно обиљежавање.

Организациjа je своj протокол учинила јавно доступним, а Remark je у процесу његове адаптациjе за потребе малих редакција са ограниченим ресурсима.

Приоритетне препоруке

На основу резултата истраживања, Remark formuliše следеће препоруке за редакциjе у Западном Балкану:

  • Усвоjити јасну политику употребе АИ алата, видљиву и запосленима и читаоцима
  • Обезбиjедити минимум 8 часова обуке годишње о методама детекциjе АИ halucinacija
  • Успоставити двостепени поступак верификације за садржаje у продукциjи у реалном времену
  • Разматрати коришћење отворених алата попут originality.ai, ZeroGPT или GPTZero
  • Видно обиљежавати употребу АИ у производњи садржаja у складу са Смjерницама Европске униjе о транспарентности

Закључак

Вjeштачка интелигенциjа неће замиjенити квалитетно новинарство, али ће без адекватних протокола верификациjе додатно ерозивно дjеловати на повjерење читалаца у медиjе. Балканске редакциjе стоjе пред структурним изазовом — и системском приликом — да дефинишу своj однос с АИ технологиjама прије него оне постану неодвоjив дио свакодневне производњe.

Пуни извjештаj са методологиjом и матрицом примjера добре праксе доступан jе у оквиру истраживачке студиjе Remark портала.